Црногорска химна "Ој јунаштва свјетла зоро"
6О молитви
Молити се треба као отац Јован Кронштатски. Пажљиво је читао молитве, на по некој речи осетио би да му се срце загрејало а у души се разлио мир и радост, и после би се молио с осећањем. Речи молитве треба изговорити с вером да вас Господ гледа и слуша. А кад се за време молитве нешто подигне у срцу, „ухватите“ то и задржите се на томе - „стојте“ у томе.
Историјат црногорске химне
Изворна верзија песме коју је у Подгорици певала Даница Црногорчевић први пут је одјекнула у Београду давне 1863. године, приликом извођења позоришне представе „Бој на Грахову”, а под насловом „Ој јунаштва, свјетла зоро” Најстарија црногорска химна je песма Јована Сундечића „Убавој нам Црној Гори”. Изведена je први пут јавно 17. октобра 1870. у Цетињској читаоници, после чега ју је књаз Никола Први Петровић прогласио државним знамењем. Ha премијери химну je певало Српско пјевачко друштво „Јединство” из Котора. Мелодија je сличног ритма као „Светосавска химна”, a за хор je дотерана руком Антона Шулца, предводника овог которског друштва.
Много дубљи траг оставила је родољубива песма „Онамо, ’намо”, за коју многи погрешно мисле да је била црногорска државна химна. Њен аутор је књаз Никола, управо онај који је за химну прогласио слабашну песму Јована Сундечића. Неко време књаз Никола је, захваљујући овој песми, популарношћу код народа и песничком славом надмашивао чак и Његоша, свог претходника на трону и у поезији.
Током интензивне расправе о будућој црногорској химни, 1993, ова песма је била у средишту пажње. Уставна комисија Црне Горе чак је сачинила и предлог о озваничењу ове песме, али та идеја није добила подршку политичких и других чинилаца. Чули су се комплименти упућивани уверљивој мелодијској линији, али су стављене примедбе појединим деловима текста. Посебно је оштро приговарано због стихова који се односе на крајеве који не припадају Црној Гори. Из нешто друкчијег поетског, етнографског, па и геокултурног корпуса изронила је трећа црногорска популарна химнична песма „Ој свијетла мајска зоро”. Има једноставну мелодију, добро познату Црногорцима различитог узраста, и неколике текстовне варијанте. Под насловом „Ој јунаштва, свјетла зоро” песма је први пут одјекнула са београдске позорнице давне 1863. године, приликом извођења „јуначке игре у три раздјела с пјевањем”, чији је наслов „Бој на Грахову или крвна освета Црној Гори”.
Према „Позоришној лири”, тадашња верзија песме гласила је:
Ој јунаштва, свјетла зоро,
мајко наша Црна Горо!
На твојим се врлетима
разби сила душманима.
Једина си за слободу
ти остала српском роду.
Дат ће Бог и Света Мати
да се једном све поврати.
Аутори комада су Јован Цар и Обрад Витковић, а аутор песме се не наводи. Мелографски запис ове песме објавио је Никола Херцигоња у оквиру „Зборника партизанских народних напева” (1962). У члану 6 овог закона наводи се да је црногорска химна песма „Ој свијетла мајска зоро” (без података о мелодији, и без партитура), док чланови 21 – 25 уређују модалитете њене службене употребе и заштите. За Дан државности одређен је 13. јул.
Професор Факултета за културу и медије
(из књиге „Српска знамења – звуци, боје, облици”, у издању Чигоје)
Црногорска химна "Ој јунаштва свјетла зоро"
1.
Ој јунаштва свјетла зоро,
Мајко наша Црна Горо!
На твојим се врлетима,
Разби сила душманима.
2.
Једина си за слободу,
Ти остала српском роду.
Дат ће Бог и света Мати
ДА СЕ ЈЕДНОМ СВЕ ПОВРАТИ!
Изворни стихови, верзија песме из 1863. године.
#Православље #Молитве #ЕмануилСнамаБог